Direktor Javnog preduzeća "Srbijavode" Goran Puzović izjavio je danas da je hidrološka situacija u Srbiji složena i da će najavljene padavine usloviti porast reka, ali da nema razloga za paniku.

UP Srbije danas je saopštio da se na osnovu dobijenog meteorološkog upozorenja od Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, danas, u zapadnim i jugozapadnim krajevima Srbije i u ponedeljak pre podne u jugoistočnim i istočnim krajevima, očekuju se obilnije padavine, od 20 do 40 milimetara. Na planinama se očekuje stvaranje i povećanje snega.

Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije je shodno dobijenom meteorološkom i hidrološkom upozorenju, obavestio komandante okružnih, gradskih i opštinskih štabova za vanredne situacije da preduzmu sve aktivnosti u sprovođenju operativnih i preventivnih mera u sklopu jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja, posebno na odbrani od poplava na vodotokovima drugog reda i sprečavanju pojave „urbanih poplava“.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova - Sektora za vanredne situacije, zajedno sa ostalim nadležnim službama neprekidno prate stanje na terenu, navodi se u saopštenju.

Direktor Javnog preduzeća "Srbijavode" Goran Puzović je za televiziju Pink rekao da je hidrološka situacija složena iz više razloga, ali da nema razloga za paniku.

"Hidrološka situacija je složena prvo jer je tokom marta bilo 80 milimetara padavina po kvadratnom metru, što je za 50 odsto više od višegodišnjeg proseka. S druge strane, iza sebe imamo jedan poplavni talas koji je prošlog vikenda zahvatio našu zemlju", kazao je on.

Puzović je rekao da se nivo podzemnih voda poslednjih godina konstantno povećava, kao i da je došlo i do spajanja podzemnih sa površinskim i podpovršinskim vodama.

"To su razlozi zašto se poplavni talas brzo formira i zato smo svi oprezni i dižemo stepen bezbednosti za ove kiše koji će biti 20 do 40 milimetara (po kvadratnom metru), jer je zemljište zasićeno i ponaša se kao sunđer", rekao je on.

Puzović je kazao da je u skladu sa saopštenjem RHMZ uvedeno dežurstvo tokom 24 časa u preduzeću Srbijavode i da je izdat nalog da se oprema i ljudstvo rasporede na kritičnim tačkama, kao i da postoji koordinacija sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a i lokalnim štabovima za odbranu od poplava.

POPLAVE PRETE NA 97 MESTA

Na rekama u Srbiji trenutno se na 97 lokacija popravljaju oštećenja na nasipima koja su izazvale poplave u maju 2014. godine. Sve su to slaba mesta na kojima bi nasipi mogli da popuste ukoliko se dese obilne kiše, upozoravaju u Javnom preduzeću “Srbijavode”.

Iz tog preduzeća ukazuju da su radovi na obnovi završeni na oko 50 odsto lokacija, dok bi kompletna sanacija posledica lanjskih poplava trebalo da bude završena do kraja maja.

Prošlogodišnje bujuce i izlivanja reka, kako za “Novosti” navodi Veljko Dimitrijević, tehnički direktor u “Srbijavodama”, nisu bile dovoljna opomena da se ceo sistem odbrane od visokih voda ozbiljno renovira i promeni organizacija i način finansiranja.

“Mi sad obnavljamo sva ta mesta gde su vode probile i završićemo do juna, ali to nije dugoročno rešenje”, ukazuje Dimitrijević. “Radovi se uglavnom finansiraju iz donacija i intenzitet je uslovljen prilivom tih sredstava. Radiće se rekonstrukcije nasipa na Savi za zaštitu Mačve i Šapca, takođe, uskoro počinju radovi na zaštiti Paraćina od reke Crnice, zatim Svilajnca od Resave i bujičnih potoka. Radi se u slivu Drine na Jadru i Lešnici. Iz kredita Svetske banke radiće se uređenje reke Raške u Novom Pazaru, zatim na Jasenici u Smederevskoj Palanci, Moravici i Južnoj Moravi kod Aleksinca, i na Dunavu u Radojevcu kod Negotina...”

On navodi i da u Srbiji postoji oko 20 kritičnih lokacija na čijoj zaštiti treba brzo raditi. Ceo Pančevački rit je, kaže on, “ostrvo” u Dunavu, koje okružuje 90 kilometara nasipa koji se ne održavaju, a beogradska naselja na levoj obali Dunava - Borča, Ovča, Krnjača i Kotež su na skoro 6 metara nižem terenu od visokih nivoa Dunava i cela zaštita se bazira na sistemu crpnih stanica, od kojih su neke stare i 70 godina.

U Sektoru za vanredne situacije “Novostima” je, međutim, rečeno da trenutno nema kritičnih mesta gde bi eventualno bilo ugroženo stanovništvo.

Dimitrijević podvlači da je trenutno jedan od najvećih problema sliv Kolubare, koji zahvata 11 opština.

“Tu su i kopovi kao vitalni delovi termoenergetskog kompleksa i štete na njima od poplava su enormne, kao i Obrenovac, koji je na nezgodnom mestu okružen Savom, Tamnavom i Kolubarom”, kaže Dimitrijević. “Gornji tok Kolubare zahteva antierozivna i antibujična rešenja, dok je u donjem toku potrebno rezervisati prostore za retenzije koje bi prihvatale eventualne velike količine vode. To je investicija koja zahteva od tri do do pet godina intenzivnog i organizovanog rada, a košta više od 100 miliona evra”.

Autor: mondo.rs