Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice, podignut u XIII veku, u vreme kralja Dragutina, u Slavkovici kod Ljiga jeste pod molitvenim pokroviteljstom Presvete Bogorodice.
Arheološka istraživanja koja je vršio tim eksperata iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac (1973-1978), potvrdila su nekadašnje živo delovanje ovog manastira, a nekropola od 136 grobova oko njega svedoči da je još u XIV veku ovde bio  duhovni centar.

Najznačajniji i najstariji ove celine je jednobrodni hram, pilastrima podeljen na tri traveja i završen nepravilnom, potkovičastom i izuzetno prostranom oltarskom apsidom.
Zidan je vešto neobradjenim kamenom sa lezenama kao fasadnim ukrasom.
Sredinom XV veka, uz zapadnu fasadu dozidana je pripata, u kojoj su u ukopanim moćnim kamenim sarkofazama (grobnica) sahranjene tri uglende ličnosti, svakako ktitori.


Arheolog Dimitrije Madas, vođa projekta istraživanja u svojoj strucnoj knjizi o manastiru, pod nazivom ''Slavkovica''  ukazuje na mogućnost da ovde počivaju poslednji despoti srpske srednjovekovne države pred pad pod turksu vlast : despot Đurađ Branković, njegova supruga despotica Irina Kanta-kuzin i njihov sin despot Lazar. U našoj dugoj istoriji Đurađ Branković je jedan od retkih vladara za koga se nije znalo gde počiva.

Objekat je 1982.godine pod imenom Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice upisan u Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije i smešten u kategoriju spomenika kulture od velikog značaja.