Dzon Maksvel: "Samoubistvo, shvatio sam, nije čin tela protiv samoga sebe, već čin volje usmeren protiv tela."

U Srbiji je od 1953 do 2008, čak 66.700 ljudi počinilo ovaj gnusan zločin nad samim sobom. A danas znamo da u našoj državi svakog dana čak 4 ljudi počini samoubistvo, od kojih se dvoje suoči sa vodom bacajući se sa mosta.
Istorijat samoubistava nam daje različite podatke o etiologiji I značenju samog čina koji se razlikuje u epohama ali I medju kulturama I religijama. U Rimu se samoubistvo smatralo hrabrošću, a u Japanu ponosni način smrti za viteški rod. Iako se u prošlosti, i danas u nekim državama, suicid uglavnom iz verskih razloga tretirao kao krivično delo, većina današnjih zakonodavstava za počinitelja samoubistva ne predviđa nikakve sankcije. Sa druge strane, pomaganje drugoj osobi da sebi oduzme život se tretira kao krivično delo, bilo kao oblik označen kao pomaganje u samoubistvu, ili kao poseban, odnosno lakši oblik ubistva. Danas je priča o samoubistvu praćena različitim zabludama kada su u pitanju sam čin ali I onaj koji ga je I počinio.

Na primer: “Osobe koje pričaju o samoubistvu neće ga i počiniti.”-Osobe koje pokušaju, ili počine samoubistvo prethodno jasno pričaju o tome, ili iskazuju želju da budu mrtve i pričaju o smrti.

“Samoubistvo se događa iznenada i bez najave.”-Suicidalne osobe obično daju jasne znakove o svojim namerama, ali nažalost ostaju neprepoznati.

“Većina osoba sklonih samoubistvu je psihički bolesna.”-Iako su suicidalne osobe duboko nesretne i trpe neizdrživu patnju, nisu nužno i psihički bolesne.

“Samoubistvo je uglavnom karakteristično za bogatije ili siromašne.”-Samoubistvo je zastupljeno proporcionalno, unutar svih razina i skupina zajednice.

“Suicidalne osobe bez dvoumljenja žele umreti.”-Većina suicidalnih osoba je neodlučna hoće li nastaviti živeti ili ne (što prevenciju čini mogućom) i zapravo potajno žele da budu"spasene".

Kada govorimo o samoubistvu moramo znati da osobe koja su ga počinile imale su barem jedan ako ne I više predisponirajućih faktora, od kojih su najpoznatiji loše materijalno stanje, problemi u porodici, psičhiki I emocionalni problemi, seksualna orijentacija I suicidno ponašanje bliskih osoba. U klasičnoj psihijatrijskoj literaturi kažu da je samoubistvo lična drama I izbegavanje problema prekidom sopstvenog života kako bi se isti I izbegli. Da bi se potencijalni samoubica sapasao mora se reagovati pre svega dobrom komunikacijom I odvlačenjem od čina radi dobitka na vremenu. A generalni problem čina oduzimanja sopstvenog života se poprilično dobro rešava prevencijom.

Prevencija samoubistava zasniva se na primeni, primarne, sekundarne i tercijarne prevencije:

Primarna prevencija

U ovu grupu prevencije spadaju aktivnosti koje imaju za cilj da spreče neke pojave. One u odnosu na samoubistvo znače preduzimanje aktivnosti koje će pre svega smanjiti pojavu samoubistva. To su aktivnosti koje se odvijaju na širem društvenom planu i preko kojih se menja način razmišljanja i rešavanja problema tj. njihovom primenom se odgajaju ljudi sa pozitivnim načinom razmišljanja i rešavanja problema, a u društvu stvaraju takvi uslovi življenja, kako bi izostali razlozi za nesigurnost i gubitak samopoštovanja.

Sekundarna prevencija

U sekundarnu prevenciju spadaju sve aktivnosti koje su usmerene na ranu i pravovremenu dijagnostiku, odnosno rano otkrivanje problema i rano preduzimanje aktivnosti kako bi se životni problem rešio. U odnosu na samoubistvo, to uključuje brojne aktivnosti dobro edukovanih stručnjaka, dobro informisano društvo i porodice, kako bi se rano prepoznale samoubilačke osobe i pravovremeno preduzele aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje samoubistva, odnosno menjanje načina funkcionisanja, od negativnog ka pozitivnom u odnosu na stil života.

Tercijarna prevencija

Ova vrsta prevencije obuhva aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje kvaliteta tretmana i smanjenje invaliditeta, odnosno bilo kakvih drugih posledica po kasnije funkcionisanje neke osobe.

Jedina organizacija koja se bavila ovim problemom, 2010 godine je prestala sa radom usled nedostatka materijalnih sredstava. Međutim dejstvovanjem Sindikalne grupe Rečne policije, čak 95% samoubistava skokom sa mosta je sprečeno I oni koji su pokušali da ga počine su spaseni. Pa se broj takvih samoubistava iz godine u godinu smanjuje. Verujem da svako od Vas može pomoći u spasavanju ovakvih slučajeva. Jer svako od Vas u okruženju, a verovali ili ne pa I u Vašoj porodici ima osobu koja u sebi potajno krije suicidne ideje. Razgovorom sa takvim osobama možemo mnogo toga prepoznati kao na primer, povučenost u sebe tj. Introvertnost, mračne misli, depresiju koja između ostalog predstavlja jedan od prvih faktora koji dovedu do pucanja I željom za ovakve poduhvate ali I ”nejasne” znakove koje daju, kojima nas zapravo pozivaju u pomoć.

“Samoubistvo nije znak odsustva već viška volje za životom. A volja za životom raste obrnuto proporcionalno smislenosti života: što neko praznije i besmislenije živi, život mu je sve draži.”

Fahrudin Belovodjanin S. Clan IFMSA-LK Kragujevac

PR Manager portala “Beogradska nedelja”