OTKAZ ZA OBOLELE OD KANCERA, NEGO STA! (NIJE TO KIJAVICA PA DA SE UMRE OD TOGA, AMAN)

Датум објављивања: 27.10.2017   10:58 PM


    Dakle, kancer nije oboljenje već stanje svesti, i to ono subjektivno kad čovek umisli da mu je nešto a zapravo mu nije ništa pa na posletku umre ni od čega, potpuno zbunjen i zdrav!

Mislim, da je oboljenje, i to ozbiljno, ona poslanička šaka jada, odnosno, jadna šaka bi glasala za predlog zakona koji obolele štiti od otkaza, mada, rekli smo, očigledno je sve to samo uobrazilja onih što vole da im nešto fali, pa makar to bila i koja godina života, ali samo da fali…
No, recimo i da je taj famozni kancer zaista nekakva bolest- zašto bi na osnovu toga neki bili „privilegovaniji“ od drugih?!
Ako je već neko sedeo na hladnom betonu i razboleo se od tog kancera znači li to da poslodavac treba da ga trpi tako mušičavog i neodgovornog, ili da oslobodi radno mesto za mladog, jedrog i dokazano stranački zdravog udarnika?
Ma, gadi mi se i sama pomisao da neko zaista može biti toliko bahat u ovo vreme štednje: ima kancer a još bi i posao da zadrži, dok neki nemaju ni posao a kamoli oboljenje pride, ako je kancer, rekosmo, bolest uopšte?!
Pa, statistika veli da je za 800 procenata povećan broj doktora nauka u minilih deset godina, i sad ispada da su se ti mučenici onoliko zlopatili da po čitavu noć kucaju sms-om doktorate da bi danas bili prokazani samo zato što su zdravi (Bogu hvala)?!
Ali, gospodo kanceraši, ako mogu tako da vas nazovem, prozrela je vašu prevaru vladajuća većina!
Pa njima ne promakne ni „poskupljenje“ tufahija u skupštinskom restoranu, a kamoli ta sramota koju ste pokušali da progurate na mala parlamentarna vrata, zaboravljajući da Maja Gojković vreba iza svake ključaonice, osim onih u toaletima, njih duži Aleksandar Martinović…

Ne, zaista su poslanici ovog puta ispravno postupili, vodeći se onim principom: „imaš kuću- vrati stan“, iliti, „imaš kancer- vrati radno mesto“, jer, gospodo, ako već imate čime da se „zabavljate“, prekraćujete vreme a bogme i zaradite na tome- zašto biste bili izuzeti od otkaza koji vam preti čim poslodavac načuje da ste se nakašljali i mimo pauze, ili promenili pelene više od dva puta u toku radnog vremena?!
Da, opšte je poznati da oboleli od kancera itekako dobro žive od dijagnoze, s obzirom da troškove života, pa i sam život, svedu na minimum!
Zrače se po čitav dan ko u solarijumu, imaju zavidnu kolekciju lekova o kojoj pošteni tabletoman može samo da mašta, svi im donose voće, sokiće, slatkiše, šta god im se prohte, ko da su uplatili ol-inkluziv aranžmana ne tobož oboleli?!
Znači, gospoda bi i preko ‘leba- pogače, odnosno, platu preko citostatika!
E, pa neće moći tako više, bogami!
Ako ste već bolesni zna se: čaj, oblozi od rakije il luka, tuširanje mlakom vodom i sabajle na posao, ili…

Pomislite li nekad koliko direktora kuburi s hemoroidima od onolikih vožnja službenim automobilima i sedenja u tobož udobnim foteljama, ali ćute i trpe!
Koliko samo narodnih poslanika živi bez mozga i ne žali se, već najmanje tri puta godišnje svrate do skupštine, prijave se, siđu u restoran i tu muče svoju muku daleko od očiju javnosti, ne želeći da ih iko sažaljeva, pa ni konobar dok tugaljivo gledaju u njega i pitaju: „Pa, kako više nema pečenja- Božeeeeeeee šta sam ti ja skrivio?!“
Rečju, nije još došlo vreme za opuštanje, bahanalije i luksuz, gospodo, pa da tumorčić i eventualno poneka metastaza budu zaštitni znak privilegovanih!
Jel lepo kaže ona mudrost: „Život ti je onakav kakve su ti misli“, pa mislite pozitivno i eto tumora ko rukom odnesenog! Ma, ko kurje oči, s tim što su one daleko opasnije, jer bilo je slučajeva da potpuno hendikepiraju narodne poslanike kad iz kaljača pređu u „paćoti“ cipele, a s tim se nije zezati!
Da podvučemo i sumiramo- poslanici su glasali valjano, jer ako, recimo, Vulin može da bude ministar vojni a nije služio vojsku jer vidi ko krtica, može i oboleli od tumora da radi ko bela lala, pa i više od drugih jer neki, rekoh, imaju samo posao i zdravlje a ovi i posao i zdravlje i tumor pride, što mu dođe nešto kao regres ili 13 plata!
Narodni tribuni su rekli šta su imali i u pravu su: tumor možda i ne postoji, a ako i postoji pitanje je da li uopšte spada u realna oboljenja ili hipohondriju, jer opšte je poznato da još niko nije umro od tumora, već ubeđenja da ga ima i da, eto, mora da umre kako ne bi ispalo da je lagao u društvu!

Rekoh i ponoviću- ako poslanici (čast reeeeetkim izuzecima) mogu da žive bez mozga i pritom ne kukaju na onoliki holesterol, vala mogu ti s kancerima!
Imaju fontanu na Slaviji, kažu da leči dok svira, svetli i preliva, pa eto im je, čim je oprave, za dve, najkasnije dve i po godine…
Do tada, nek se strpe malo, aman! Nije kancer kijavica pa da se može umreti od toga…
Mislite pozitivno i proći će! Ako ne prođe- sami ste krivi, niste mislili dovoljno pozitivno i tačka!

 

                                AUTOR TEKSTA: Mihailo Medenica